Otporni gradovi: Život i adaptacija u klimatskim promenama

Susanne Dyrbøl
1 January 1

Povećana stopa rasta broja stanovnika u gradovima prisiliće gradske vlasti na mudrije razmišljanje i planiranje. Do 2050. godine, gotovo 7 od 10 ljudi živeće u gradovima. Suočeni sa efektima klimatskih promena koje sa sobom donose sve ekstremnije vremenske neprilike i dovode urbano stanovništvo u sve veće opasnosti, političkim stratezima današnjice od vitalnog je značaja kako planirati otpornost u budućnosti.

Uprave gradova i opština shvataju da su na prvim crtama obrane od klimatskih nepogoda. Mnoge lokalne i državne vlasti preduzimaju napore da izgrade što otpornije gradove koji su sposobni da podnesu posledice klimatskih promena i omoguće brze odgovore na izazove budućnosti. Programi, politike i zajedničke strategije prevencije mogu pomoći lokalnim vlastima da povećaju otpornost urbanih sredina i kreiraju nove načine stvaranja ekonomskog prosperiteta za svoje građane.

Zašto naše gradove treba učiniti otpornijima?

Dara Kosrovsahi, izvršni direktor Ubera, nedavno je izjavio kako su klimatske akcije timski sport. One od svih aktera zahtevaju zajednički rad u cilju suočavanja s posledicama klimatskih promena, što uključuje političare, poslovne ljude, odbore za akciju i pojedince. Kompanija je preuzela obavezu prelaska na isključivo električna vozila za pružanje svojih usluga u gradovima širom Kanade, Evrope i SAD-a do 2030. godine.

Premda su ovakvi tipovi intervencije svakako dobrodošli, sprečavanje posledica klimatskih promena nažalost više nije opcija. Umesto toga, društvo treba da ulaže u rešenja koja će pomoći da budu ublažene posledice ekstremnih vremenskih nepogoda izgradnjom robusne, otporne i pouzdane infrastrukture, kao i stvaranjem održivog lanca snabdevanja za svoje stanovnike.

Ekstremne vremenske nepogode koje pogađaju današnje urbano stanovništvo:

  • Prolomi oblaka i obilne kiše u gradovima koji nisu navikli da se suočavaju sa sve jačim padavinama
  • Toplotni udari, ekstremno niske temperature, suše i požari
  • Ekstremne temperature koje dovode do sve jačih ciklona, tropskih oluja i tajfuna

Sve više ljudi se seli u gradove radi osiguravanja ekonomskog prosperiteta. Trenutno oko 55% svetskog stanovništva živi i radi u urbanim sredinama. Gradske vlasti treba da osiguraju otporniju okolinu, pristupačniju stambenu izgradnju, pouzdane izvore hrane i vode, kao i obrazovne i zdravstvene ustanove, istovremeno stvarajući barijere protiv posledica klimatskih promena. Cirkularna, otporna ekonomija može pomoći u stvaranju novih radnih mesta, smanjenju otpada i osiguravanju pouzdanog energetskog snabdevanja korišćenjem obnovljivih izvora.

Šta gradove čini otpornima?

Vlasti i donosioci odluka treba dobro da razmotre dugoročne i kratkoročne klimatske izazove pri planiranju podsticaja, strategija i mera za poboljšanje otpornosti gradova. Otporni gradovi osiguravaju siguran i zdrav život svih svojih stanovnika, a trebalo bi da teže i stvaranju održive okoline limitiranjem potrošnje ograničenih prirodnih resursa naše planete. 

Otpornost podrazumeva opiranje neposrednim klimatskim izazovima i sposobnost brzog oporavka od ekstremnih vremenskih nepogoda. Prilagođavanje klimatskim izazovima putem ograničavanja posledica spoljnih uslova i suočavanja s fizičkim izazovima budućnosti je ono što gradove čini otpornima.

Kako primeniti koncept otpornosti u gradovima?

Primena koncepta planetarnih granica i proporcionalno preslikavanje modela na nivoe gradova jedan je od načina za sprovođenje transformativne akcije. Jedna od strategija koje se nadovezuju na koncept planetarnih granica i omogućavaju veću cirkularnost je tzv. model krofne za ekonomsku, društvenu i ekološku transformaciju. Model krofne stvara merljiv okvir s ciljem ograničavanja uticaja na okolinu, koji istovremeno osigurava sigurnost i održivost infrastrukture bez crpljenja prirodnih resursa planete.

Rupa u središtu modela nagoveštava manjak u pružanju društvene sigurnosti ljudskim populacijama (društveni temelj). Van spoljne ivice krofne nalaze se štetne posledice okoline koje ugrožavaju održivost u budućnosti, tzv. “ekološki plafon”. Sama krofna pak predstavlja set strategija, intervencija i okvira za održavanje ljudske populacije u unutrašnjim i spoljnim granicama društvenog temelja i ekološkog plafona.

Jedan od lidera u ovom poduhvatu je holandski grad Amsterdam. Amsterdam je proizveo “gradski model krofne” za stvaranje početne tačke za transformativnu akciju i nov način razmišljanja o usvajanju cirkularnih strategija.

Fokus cirkularne ekonomije ili “strategije krofne”:

  • Zadržavanje prirodnih resursa poput građevinskih materijala u upotrebi koliko god je to moguće kako bi se iz njihovog veka upotrebe izvukla maksimalna vrednost
  • Stvaranje kraćeg prehrambenog lanca i efikasnog toka otpada kako bi se prirodni resursi koristili što štedljivije
  • Optimizovanje lanaca vrednosti s ciljem smanjivanja ekološkog otiska prioritetnom nabavkom održivih izvora postaje sastavni deo administrativnih dužnosti

Naposletku, zaštita izgrađene okoline od vremenskih nepogoda i prirodnih fenomena poput požara može povećati otpornost današnjih i budućih populacija. S tim ciljem na umu, treba pažljivo istražiti i usvojiti sve tehnološke mogućnosti koje mogu pomoći u smanjenju posledica klimatskih promena i zaštiti građana od štetnih spoljnih uticaja.

Otporni gradovi - Deljenje informacija o otpornosti među gradovima

Gradovi postaju prva crta odbrane od klimatskih promena i vremenskih nepogoda. Stoga se gradovi sve više organizuju i dele saznanja o planiranju otpornosti.

Nedavno su ustanovljene dve nove mreže za pomoć gradovima u stvaranju okvira za izgradnju veće otpornosti naših urbanih okolina.

Mreža “100 otpornih gradova” raspala se krajem 2020. godine, ali pomogla je u stvaranju novih organizacija za deljenje znanja kao što su Katalizator otpornih gradova i Globalna mreža otpornih gradova. Obe organizacije imaju za cilj da nastave s delatnostima ugašene mreže 100 otpornih gradova po celom svetu, upoređivanje i objavljivanje informacija o otpornosti koje zatim gradovi mogu usvojiti i implementirati.  

Ove mreže nastoje da predvode napore prema otpornosti putem:

  • deljenja ideja, podataka, okvira i naučenih lekcija između svetskih gradova kako bi se ubrzala transformativna akcija potrebna za stvaranje cirkularne i održive globalne ekonomije
  • osvešćivanja rizika koje nesprovođenje klimatskih akcija već danas predstavlja sadašnjim i budućim populacijama stvaranjem programa podizanja svesti, strateških dokumenata i istraživačkih programa
  • istraživanja, upravljanja i pružanja tehnoloških rešenja za izazove pred kojima se nalazi svetska populacija u vezi s klimatskim promenama i resursima koje trošimo

Ove organizacije su deo rastuće koalicije koja zajednički deluje s ciljem adresiranja klimatskih izazova, izgradnje bolje i zelenije budućnosti i razvijanja rešenja koja su ponovljiva, uporediva i održiva. Novi plan oporavka Evropske Unije jedinstvena je prilika svim gradovima da preispitaju i unaprede svoje planiranje otpornosti u sklopu priprema za buduće klimatske izazove.

Unapređenje otpornosti zgrada za osiguranje otpornosti gradova

Otporan građevinski materijal od vitalne je važnosti za prilagođavanje klimatskim promenama. Unapređenje energetske efikasnosti i sigurnosti od požara dotrajalih zgrada, poboljšanje unutrašnjih klimatskih uslova i stvaranje cirkularnog lanca nabavke materijala korišćenih pri konstrukciji i renoviranju zgrada u urbanim sredinama, karakteristike su koje definišu pojam otpornosti.

Usvajanje inovativnih tehnologija i rešenja koja pomažu da se buduće generacije zaštite i pripreme za borbu protiv posledica klimatskih promena su metode pomoću kojih možemo da pomognemo u stvaranju održivih okolina za gradske populacije. Izolacija od kamene vune pomaže u povećanju sigurnosti i otpornosti gradova - zgradu po zgradu.

Širok raspon tehnologija ROCKWOOL Grupe može pomoći u stvaranju otpornih gradova za generacije budućnosti. Za više informacija kontaktirajte ROCKWOOL još danas.