Zašto je gradnja drvetom sve popularnija

Andrei-Mircea Corches
1 January 1

Povećanje upotrebe drva može se pripisati mnoštvu razloga

Poslednjih godina, drvo kao građevinski materijal postalo je sve popularnije, a 21. vek već su prozvali “Početkom drvenog doba”[1]. Premda se drvo već hiljadama godina koristi kao građevinski materijal, prošlog veka došlo je do tranzicije prema cigli, betonu i čeliku. Razlog tome prvenstveno je ležao u snazi i izdržljivosti ovih materijala, ali i u sve većem krčenju šuma. 

Ovaj trend u zadnje vreme kao da ponovno prepušta mesto drvima. Jedan od primera za to je Mjustorna u Norveškoj, stambena zgrada sa 18 spratova. Visoka 85,4 metara, to je najviša drvena zgrada na svetu. Mnogo je razloga za novi uzlet drvenih struktura, a neke od njih dotaknućemo u ovom članku.

Brojne prednosti drvene gradnje

Odnedavno raste popularnost upotrebe drva kao građevinskog materijala. Danas sve više ljudi odabira drvo za kompleksne projekte poput kuća, kancelarija, muzeja, mostova pa čak i sportskih stadiona. Rast upotrebe drva može se pripisati brojnim razlozima.

Drvo je jeftinije od drugih materijala

Najočiglednija prednost koja se pojavljuje u procesu izgradnje je smanjenje troškova jer je drvo jeftinije od drugih materijala. Izgradnja takođe može biti brža ako je drvo dostupno na području gradnje, što štedi vreme i novac trgovcima i kupcima nekretnina. Mjustorna se gradila manje od dve godine, od početka gradnje sredinom 2017. godine do otvaranja u martu 2019. godine, a reč je o čak 85,4 metara drva!.

Drvima se lako rukuje

Drvo omogućava lakši transport i baratanje od većine konkurentnih materijala poput betona i cigli. Takođe, s obzirom na to da je drvo lakše od drugih materijala, nema potrebe za ugradnjom skupih temelja. Manje strukture čak mogu biti izgrađene na stubovima ili podnožjima, što znači da temelji zaista iziskuju mali trošak. 

Drvo je takođe lakše za obradu, zbog čega kompleksne konstrukcije napreduju brže, te se time smanjuju troškovi. Zbog svoje male težine, čitavi elementi zgrade mogu biti izgrađeni izvan gradilišta i potom prevezeni do gradilišta.

Upotreba drva smanjuje emisiju ugljen dioksida

Osim drva, nijedan drugi materijal nije zaista potpuno prirodan, bez potrebe ili s minimalnim potrebama za dodatnu obradu. Drvo raste ravno iz zemlje i, baš poput stabala, od drvenih zgrada svi imaju koristi - svakako, ako drvo dolazi iz održivog šumarstva. Drvo skladišti ugljen dioksid umesto da ga ispušta dok god zgrada stoji i tako se u atmosferu za vreme životnog veka zgrade ispušta manje opasnih gasova. S druge strane, proizvodnja cementa za betonske zgrade zaslužna je za 6% cjelokupnih svetskih emisija ugljen dioksida. Pored toga, upotreba kamene vune kao izolacijskog materijala u drvenim strukturama znači da je manje energije potrebno za grejanje i hlađenje. Tako je upotreba drva kao građevinskog materijala blagotvorna onima koji u tim zgradama žive, ali i čitavoj okolini. 

Drvene strukture lakše se prilagođavaju

Drvene zgrade lakše su za rad kad dođe vjeme za naknadne nadogradnje. Strukturama ne treba detaljna modifikacija kao kad je reč o drugim materijalima - jednostavniji dodaci mogu biti ugrađeni bez puno muke. Drvo takođe nudi prijatniju unutrašnju klimu od konkurencije, posebno kad dolazi u kombinaciji sa ugrađenom izolacijom poput kamene vune. Zbog svoje prirodne sposobnosti da omogući zgradi da “diše”, drvo može osigurati udobnije iskustvo stanovanja bez obzira na godišnje doba.

Drvene zgrade bolje se drže za vreme zemljotresa

Drvene zgrade dokazano imaju dobre performanse u zemljotresima i sada su one najčešći tip zgrada koji nalazimo u trusnim područjima, a to je tako zbog fleksibilnosti drveta koja mu omogućava da se savije više od drugih materijala bez deformisanja ili slamanja.

Nedostaci drvene gradnje

Klima i vremenski uslovi važni su faktori u odabiru drva kao baze za gradnju jer je drvetu potrebna dodatna nega u vlažnijim klimama. To podrazumeva zaštitu drvenih struktura od vlage. Dugotrajna izloženost vlazi može uzrokovati ekspanziju ili deformaciju drva pa čak i pojavu gljivica. Upotreba materijala poput kamene vune može pomoći u suzbijanju ovih opasnosti jer izolacija odbija vodu i vlagu umesto da ih apsorbuje.

Još jedna prepreka za upotrebu drva je sigurnost od požara. 2018./2019. je samo u Engleskoj zabeleženo ukupno 9% više požara u zgradama. Sigurnost od požara je zato ključni element bilo kojeg sigurnosnog plana gradnje, bez obzira da li je reč o komercijalnoj ili rezidencijalnoj zgradi.

Suočavanje s rizicima požara u drvenim zgradama

Požari u zgradama se dešavaju, a drvo je zapaljiv materijal. Iako može biti tretirano tako da postane manje zapaljivo, hemijski tretman rizičan je kako za zdravlje stanara, tako i za okolinu. Premda požari ne mogu uvek da budu sprečeni, vlasnici drvenih zgrada mogu preduzeti korake da zaštite stanare ili korisnike zgrade u slučaju požara. Na primer, mogu da ugrade izolaciju od kamene vune koja je - za razliku od ostalih građevinskih materijala - nezapaljiva i ne ispušta značajna otrovna isparavanja.

ROCKWOOL izolacija od kamene vune može zaštititi strukturu zgrade u slučaju požara. Ugrađena oko drvenih greda i između zidnih klinova i krovnih greda, izolacija od kamene vune može da podnese temperature čak i do 1000℃. S takvom zaštitom od vatre dramatično pada verovatnoća da dođe do oštećenja nečijeg doma ili radnog mesta. Čak i Mjustorna koristi ROCKWOOL kamenu vunu kao element svojih sigurnosnih mera!